Originalna prosidba: Iznenađenje među oblacima za moju Anu

Janko i Ana, Foto: privatna arhiva

„Da li želiš da se udaš za mene i da zajedno provedemo ostatak života?“Janko Janković nam otkriva kako je zaprosio svoju devojku Anu.

Sve je počelo u decembru 2012. godine na aerodromu u Minhenu. Čekajući naš let za Beograd, emocije su proradile i jedna pesma mi je tada bila u glavi. Pevušili smo je zajedno, a godinu i po dana kasnije sam je baš uz tu pesmu zaprosio na Avalskom tornju. S obzirom na to da nisam iz Beograda, nesebično mi je pomogao Anin otac. Uz njegov blagoslov i pomoć moja ideja o prosidbi na Đurđevdan prošla je u najvećoj mogućoj tajnosti.

Dolazimo do Avalskog tornja, gde ja strahujem od odgovora, a moja Ana i ne sluti šta je čeka. U restoranskom delu, uz veštu organizaciju menadžera i konobara, sve je delovalo kao da je u pitanju sasvim uobičajena poseta turista koji hoće da razgledaju panoramu Beograda.

 

Kako sam zaprosio devojku

Međutim, na prve taktove naše pesme Željka Samardžića K’o da ženu nikad nisam video, koju smo pevušili na aerodromu u Minhenu, ona me sva začuđena hvata za ruku i ponavlja „Je l’ čujes pesmu? Je l’ čuješ pesmu?“

U tom trenutku sam kleknuo, izvadio dijamantski prsten koji sam mesecima ranije kupio za ovu priliku, i upitao: „Da li želiš da se udaš za mene i da zajedno provedemo ostatak života?“ Vreme – tako kratko, a tako dugo. Deset sekundi, kao deset vekova. Neizvesnost i iščekivanje. Kad sam začuo „Da, da, da, da!“, moj je bio celi svet!!!

Usledio je poljubac posle kojeg je celo osoblje Avalskog tornja čestitalo, a konobar nam otvorio šampanjac.

Pošaljite komentar

Ostavite odgovor

Ostali komentari

Još uvek nema komentara na ovaj tekst. Budite prvi i ostavite komentar.

WP-Backgrounds Lite by InoPlugs Web Design and Juwelier Schönmann 1010 Wien