Venčanje iz muškog ugla

 Kako izgleda srpsko venčanje iz muškog ugla? Pročitajte priču novinara Borisa Vukovića, koji je sa svojom izabranicom Nevenom prošao kroz slične „muke“

Koliko puta ste odgledali film u kojem mladoženja, prilikom planiranja venčanja, već u drugoj sceni crveni od besa, jer je njegova izabranica „samo malo“ prekoračila budžet za venčanicu ili se smrtno uvredila što se njen dragi nedovoljno zanima za odabir cveća na stolu. U stvarnom životu situacija je nešto bolja, a istraživanja pokazuju da je tek svaki četvrti mladoženja užasnut planiranjem svog venčanja. „Da mi je neko rekao da će mi, posle pitanja Hoćeš li da živimo zajedno i Da li želiš da se udaš za mene, nešto pasti teško, ne bih mu verovao, ili bih se samo slatko nasmejao. Sada vidim da nisam bio u pravu. Kad sam, ranije, slušao prijatelje kako pričaju o „stresnim“ pripremama svadbe, uvek sam mislio da preuveličavaju, ili da je postalo moderno žaliti se na sve stvari koje prethode pripremi najbitnije proslave u životu. Da se odmah razumemo, znao sam da neće biti lako uskladiti želje moje rodbine iz Hercegovine i sremački temperament gostiju moje buduće supruge. Ali, tešio sam se, sve kockice se uvek slože, pa će i takve stvari doći same od sebe. Moja tadašnja devojka, sada žena Nevena i ja smo seli, napravili spisak i krenuli redom…

Prva stavka – restoran 

Odabir restorana i menija prošao je izuzetno lako. Mojima se odmah svideo ambijent i raspored sale, Nevenini su zapazili čistu i urednu kuhinju i dobru uslugu. Nisam se petljao oko biranja venčanice. Kažu, to je maler. Odelo sam lako izabrao – klasika, crno, kravata crvena. Kako je samo jednostavno pripremati ovu svadbu! Stavke sa spiska smo redom precrtavali. Tada sam mislio da bih, osim novinarstva, mogao da se bavim organizacijom svadbi. Za šta li sve one silne agencije uzimaju novac, pitao sam se ponosno.  

Svadbena torta i cveće 

To je bila sledeća stavka. Dve muve jednim udarcem. Mladoženje, savet: pustite mladu da reši ove dve stavke i samo klimajte glavom. Poslastičarnica mala. Staviše ispred nas četiri knjige od po 200 strana. Kaže žena, pogledajte i izaberite model. Okrugla?  Četvrtasta?  Ovalna? Pristadoh na jednu kombinaciju, ali avaj, eto još trista primera. Bela, crvena, roze, sa ružama, zvezdicama. Hiljade i hiljade mogućnosti. Nervoza u meni rasla je sa brojem spratova. Nekako se mi usaglasismo, ali tu nije kraj. Ukusi svadbene torte? Ređalo se voće, čokolade, začini, načini. Važna je i stabilnost. Prvi sprat ne može da bude „švarcvald“ jer taj materijal nije izdržljiv, već on mora poslednji, a taj najviši mora da bude ovaj, ili onaj. Kada je protekao drugi sat i došao na red ukras za vrh torte, ja sam se osećao kao da sam iskopao kanal Dunav–Tisa–Dunav. Od dve hiljade figura, izabrasmo srca. Siva. Srednje veličine. Spojena. Vatromet? Ajde bre čoveče, nećemo više ništa, pusti nas da idemo kući.

E pa, nećeš kući, Borise. Nije gotovo, znaš da smo zakazali biranje cveća. Cvećarka ljubazna, ali opet te knjige sa hiljadu hiljada slika. Gledam sve one mladenačke stolove, automobile, bidermajere, ukrase za iznad vrata. Biraj!

Moja Nevena neće ruže. Kaže, neće da joj brak bude trnovit. Cvećarka tek tada poče da razrađuje kombinacije. Za kakva sam sve egzotična cveća tada čuo. Uz bidermajer ide rezervni buket. A on ne može da bude, zamislite mladoženje, isti. Pa kićenje kuma, kume, devera. E, a magneti za te ukrase, pa neće valjda ljudi da buše odela.

Raspored sedenja na venčanju

Sada sam već rekao – svaki dinar zaslužuju one agencije. Ovaj rođak iz Trebinja ne priča sa kumom iz Gacka. A on, ne može da sedi sa ostalima jer želi da sedi „gde sede mladi“. Majka kaže da prijatelj Peđa ne može da sedi za petim stolom od mladenačkog, to je daleko, mora da bude za jednim od prva tri. Rođaci pet dana pred svadbu „ne mogu da potvrde da li dolaze ili ne“. Koliko sam samo precrtavao sva ona imena i brojeve stolova. Došlo mi je da kažem – neka sedne ko kako stigne, baš me briga. Znojenje dlanova, povišen pritisak i temperatura bili su sastavni deo ovog „zadatka“. Rešismo i to.

Burme i pokloni za goste

To je bilo lako. Crkva, matičar, fotograf. Mesto za fotografisanje, moguće solucije ako pada kiša, duva vetar… Muzici rekoh da nema naručivanja pesama. Lako se dogovorismo sve sa šefom benda. Koja pesma je za prvi ples, koja za ulazak u restoran, koja za iznošenje torte? – upita čovek kao da je ispalio u mene ceo šaržer metaka. Ova pesma, ona, smisao ove i one, brzina. Čoveče! Odlučih se za sistem „cvećare“. Dečko, javićemo ti te pesme ovih dana, porukom. Pogledao sam u Nevenu i ona klimnu glavom. Hvala joj za to!   Iako nam je kroz glavu u toku priprema svadbe prolazila milion i jedna solucija „kako nešto može da bude“ i „šta ako“, sve se završilo dobro. Kamera je zabeležila trenutak kada konobar iznosi mladenačku tortu i ja Neveni kažem: „Gle, ista torta kao što smo poručili“. Kao da sam znao šta smo uopšte i naručili. Ali, pre te torte smo jedno drugom rekli „Da“. To je smisao svega!